Spironolakton 25mg tableta
1. IME LEKA
Spironolakton, 25 mg, tablete
Spironolakton, 100 mg, tablete
INN: spironolakton
2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV
Jedna tableta leka Spironolakton 25 mg, sadrži: 25 mg spironolaktona
Jedna tableta leka Spironolakton 100 mg, sadrži: 100 mg spironolaktona
Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom: laktoza, monohidrat
Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak 6.1.
3. FARMACEUTSKI OBLIK
Tableta.
Lek Spironolakton, tablete, 25 mg: bele do skoro bele, okrugle bikonveksne tablete mirisa na mentol, sa
utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.
Podeona linija nije namenjena za podelu tablete na jednake doze i koristi se isključivo za lomljenje tablete u cilju lakšeg gutanja.
Lek Spironolakton, tablete, 100 mg: bele do skoro bele, okrugle bikonveksne tablete, mirisa na mentol.
4. KLINIČKI PODACI
4.1. Terapijske indikacije
– kongestivna srčana insuficijencija;
– ciroza jetre sa ascitesom i edemima;
– ascites kod malignih oboljenja;
– nefrotski sindrom;
– primarni aldosteronizam (dijagnostika i terapija).
Lečenje dece treba sprovoditi pod strogim nadzorom i kontrolom pedijatra. Postoje ograničeni podaci o
primeni leka u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljke 5.1 i 5.2).
4.2. Doziranje i način primene
Odrasle osobe
Kongestivna srčana insuficijencija sa edemima:
Za lečenje edema preporučuje se početna doza od 100 mg dnevno, primenjena u jednoj dozi ili podeljena u nekoliko doza. Dnevna doza može varirati u opsegu od 25 mg do 200 mg. Doza održavanja se određuje individualno.
Teška srčana insuficijencija (NYHA Klasa III-IV):
Na osnovu randomizovane studije sa spironolaktonom (RALES; videti odeljak 5.1), kod pacijenata sa koncentracijom kalijuma u serumu ≤ 5,0 mEq/L i koncentracijom kreatinina ≤ 2,5 mg/dL lečenje treba započeti dozom spironolaktona od 25 mg jednom dnevno uz istovremenu primenu standardne terapije. Kod pacijenata koji dobro podnose primenu 25 mg jednom dnevno doza se može povećati na 50 mg jednom dnevno, ukoliko je potrebno. Ukoliko pacijenti ne podnose dobro primenu doze od 25 mg jednom dnevno, ona se može redukovati na 25 mg svakog drugog dana. Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka za savete o praćenju serumskih koncentracija kalijuma i kreatinina.
Ciroza jetre sa edemima i ascitesom:
Ako je odnos Na+/K+ u urinu >1,0, doza leka iznosi 100 mg dnevno. Ako je odnos Na+/K+ u urinu <1,0, doza leka iznosi 200-400 mg dnevno. Dozu održavanja odrediti individualno.
Ascites kod malignih oboljenja:
Početna doza obično iznosi 100-200 mg dnevno, dok se u teškim slučajevima doza leka može postepeno povećavati do 400 mg dnevno. Kada je uspostavljena kontrola edema, dozu održavanja odrediti individualno.
Nefrotski sindrom:
Uobičajena doza iznosi 100-200 mg dnevno. Spironolakton nema antiinflamatorno dejstvo, niti utiče na osnovne patološke procese. Upotreba se savetuje samo onda kada glukokortikoidi nisu dovoljno efikasni.
Dijagnostika i terapija primarnog aldosteronizma:
Spironolakton može biti uveden kao inicijalno dijagnostičko sredstvo za potvrdu primarnog aldosteronizma kod pacijenata na normalnoj ishrani.
Dugi test: lek se daje u dnevnim dozama od 400 mg 3-4 nedelje. Korekcija hipokalijemije i hipertenzije potvrđuje sumnju da se radi o dijagnozi primarnog aldosteronizma.
Kratki test: lek se daje u dnevnoj dozi od 400 mg tokom 4 dana. Ako vrednost serumskog kalijuma raste tokom administracije leka, ali beleži pad pri prekidu davanja spironolaktona, dijagnozu primarnog aldosteronizma treba uzeti u obzir.
Kada se postavi dijagnoza primenom preciznijih procedura, lek se može dati u dozi od 100-400 mg kao priprema za operaciju. Za pacijente koji se smatraju nepodobnim za operativni zahvat, spironolakton se može koristiti u terapiji održavanja sa najmanjom efektivnom dozom koja se određuje individualno.
Starije osobe:
Preporučuje se primena najniže doze na početku terapije, sa postepenim povećanjem doze koja je potrebna radi postizanja maksimalnog efekta. Oprez je neophodan ukoliko postoji teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega, s obzirom na to da metabolizam i izlučivanje leka mogu biti izmenjeni.
Deca:
Inicijalna doza treba da iznosi 1-3 mg/kg telesne mase dnevno, podeljena u više pojedinačnih doza.
Doziranje podešavati na osnovu terapijskog odgovora i podnošljivosti (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Lečenje dece treba sprovoditi pod strogim nadzorom i kontrolom pedijatra Postoje ograničeni podaci o primeni leka u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljke 5.1 i 5.2).
Način primene:
Oralna upotreba.
Preporučuje se primena spironolakton tableta jednom dnevno uz obrok.
4.3. Kontraindikacije
Spironolakton je kontraindikovan kod odraslih osoba i dece u sledećim oboljenjima i stanjima:
– akutna bubrežna insuficijencija, značajno smanjenje bubrežne funkcije, anurija;
– Adisonova bolest;
– hiperkalijemija;
– preosetljivost na spironolakton ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (videti odeljak 6.1);
– istovremena primena leka eplerenon ili drugih diuretika koji štede kalijum.
Spironolakton je kontraindikovan kod dece sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Lek Spironolakton tablete se ne smeju primenjivati istovremeno sa drugim diureticima koji štede kalijum, a suplementacija kalijumom ne sme se primenjivati rutinski dok traje terapija spironolaktonom, s obzirom na to da može doći do hiperkalemije.
4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Balans tečnosti i elektrolita
Status tečnosti i elektrolita treba redovno pratiti, posebno kod starijih i osoba kod kojih postoji značajno oštećenje funkcije bubrega i jetre.
Hiperkalemija se može javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili prekomernim unosom kalijuma i može dovesti do srčanih poremećaja, ponekad sa fatalnim ishodom. U slučaju pojave hiperkalemije, neophodno je prekinuti primenu spironolaktona i po potrebi sprovesti terapijske mere u cilju smanjenja koncentracije kalijuma na normalne vrednosti (videti odeljak 4.3).
Reverzibilna hiperhloremička metabolička acidoza, često udružena sa hiperkalemijom, može se javiti kod nekih pacijenata sa dekompenzovanom cirozom jetre, čak i kada je bubrežna funkcija očuvana.
Istovremena primena spironolaktona sa drugim diureticima koji štede kalijum, ACE inhibitorima, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, angiotenzin II antagonistima, blokatorima aldosterona, heparinom, niskomolekularnim heparinom, ili drugim lekovima ili u stanjima koja mogu dovesti do hiperkalemije, suplementima kalijuma, hranom bogatom kalijumom ili solima koje sadrže kalijum, može dovesti do nastanka teške hiperkalemije.
Urea
Reverzibilno povećanje uree u krvi može se javiti u toku primene spironolaktona, naročito pri upotrebi leka kod pacijenata koji imaju smanjenu funkciju bubrega.
Hiperkalemija kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom
Hiperkalemija može biti fatalna. Neophodna je redovna kontrola koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom na terapiji spironolaktonom. Izbegavati primenu drugih diuretika koji štede kalijum. Takođe, izbegavati primenu oralnih suplemenata kalijuma kod pacijenata kod kojih je koncentracija kalijuma > 3,5 mmol/L. Preporučeno praćenje koncentracija kalijuma i kreatinina odvija se prema sledećem rasporedu: jednom nedeljno prilikom uvođenja spironolaktona u terapiju ili povećavanja doze, jednom mesečno u toku prva tri meseca, zatim na svaka tri meseca u toku godine, i na kraju na svakih šest meseci. Prekinuti terapiju ukoliko je koncenttracija kalijuma > 5 mmol/L ili je vrednost kreatinina > 4 mg/dL (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Neophodan je oprez pri primeni diuretika koji štede kalijum kod hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata sa blagom bubrežnom insuficijencijom zbog rizika od nastanka hiperkalemije. Spironolakton je kontraindikovan kod dece sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3).
Lek sadrži laktozu, monohidrat.
Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, Lapp laktoznog deficita ili loše glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.
4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Istovremena primena spironolaktona sa lekovima za koje se zna da uzrokuju hiperkalemiju može dovesti do teške hiperkalemije. Takođe, istovremena primena trimetoprim/sulfametoksazola (bactrim) sa spironolaktonom može dovesti do klinički značajne hiperkalemije.
Spironolakton može povećati koncentraciju digoksina u serumu, a takođe i uticati na određene laboratorijske analize za određivanje vrednosti digoksina u serumu. Iz tog razloga, kod pacijenata koji primaju ova dva leka, nije podesno pratiti serumsku koncentraciju digoksina, već je neophodno koristiti druge mere za praćenje odgovora na digoksin (osim ukoliko se može dokazati da spironolakton ne utiče na upotrebljenu metodu). Potreban je pažljiv monitoring pacijenata i po potrebi prilagođavanje doze digoksina. Spironolakton pojačava delovanje antihipertenziva, tako da može biti neophodno smanjenje njihove doze i naknadno podešavanje doziranja. S obzirom na to da ACE inhibitori smanjuju produkciju aldosterona ne bi trebalo da se primenjuju rutinski u terapiji zajedno sa spironolaktonom, posebno kod pacijenata sa izraženim oštećenjem funkcije bubrega.
Ne savetuje se istovremena upotreba spironolaktona sa karbenoksolonom, jer on može dovesti do retencije natrijuma, čime se smanjuje dejstvo spironolaktona.
Lekovi iz grupe NSAIL (kao što su acetilsalicilna kiselina (aspirin, andol), indometacin, mefenaminska kiselina) mogu smanjiti natriuretički efekat diuretika zbog inhibicije intrarenalne sinteze prostaglandina.
Dokazano je da smanjuju i diuretski efekat spironolaktona. Spironolakton smanjuje vaskularni odgovor na noradrenalin. Savetuje se oprez pri podvrgavanju pacijenata regionalnoj ili opštoj anesteziji. U fluorimetrijskim analizama spironolakton može interferirati sa određivanjem onih proizvoda koji imaju slične karakteristike fluorescencije.
Spironolakton produžava poluvreme eliminacije digoksina.
Spironolakton ubrzava metabolizam antipirina.
Spironolakton interferira sa esejima za određivanje digoksina.
4.6. Plodnost, trudnoća i dojenje
Trudnoća
Spironolakton ili njegovi metaboliti mogu proći placentarnu barijeru. Pri primeni spironolaktona, primećena je feminizacija genitalija kod muških potomaka pacova. Pre primene spironolaktona kod trudnica neophodno je proceniti očekivanu korist u odnosu na potencijalni rizik po majku i plod.
Dojenje
Metaboliti spironolaktona su detektovani u majčinom mleku. Ako se upotreba leka Spironolakton ne može izbeći, treba prekinuti sa dojenjem.
4.7. Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Kod nekih pacijenata se mogu javiti pospanost i vrtoglavica. Savetuje se oprez prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama dok dok odgovor na inicijalnu terapiju ne bude utvrđen.
4.8. Neželjena dejstva
Ginekomastija se može javiti pri primeni spironolaktona. Razvoj ginekomastije je verovatno povezan sa dozom i dužinom trajanja terapije i obično se povlači pri prekidu primene leka. U retkim slučajevima trajno ostaje manje uvećanje grudi.
Prilikom primene spironolaktona moguća je pojava sledećih neželjenih dejstava:
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: slabost.
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe): benigni tumori dojke
Gastrointestinalni poremećaji: gastrointestinalne smetnje, mučnina.
Poremećaji krvi i limfnog sistema: leukopenija (uključujući i agranulocitozu), trombocitopenija.
Hepatobilijarni poremećaji: poremećaji funkcije jetre.
Poremećaji metabolizma i ishrane: poremećaj elektrolita, hiperkalemija
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: grčevi u mišićima.
Poremećaji nervnog sistema: vrtoglavica.
Psihijatrijski poremećaji: promene u libidu, mentalna konfuzija.
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: menstrualni poremećaji, bol u dojkama.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Stevens-Johnson syndrome (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), osip praćen eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), alopecija, hipertrihoza, svrab, osip, urtikarija, pemfigoid.
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: akutna bubrežna insuficijencija.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
4.9. Predoziranje
Manifestacije akutnog predoziranja su: pospanost, mentalna konfuzija, muka, povraćenje, vrtoglavica ili dijareja. Može doći i do pojave hiponatremije ili hiperkalemije ali se ovi efekti obično ne javljaju kod akutnog predoziranja. Hiperkalemija se manifestuje parestezijom, slabošću, flakcidnom paralizom ili mišićnim spazmom. Ove simptome nekada je teško razlikovati od simptoma hipokalemije. EKG promene su najraniji specifični znaci poremećaja koncentracije kalijuma u serumu. Nema specifičnog antidota. Nakon obustave leka može se očekivati poboljšanje. Opšte suportivne mere podrazumevaju nadoknadu tečnosti i elektrolita.
U slučaju hiperkalemije smanjiti unošenje kalijuma, dodati diuretike koji pomažu eliminaciju kalijuma, dati infuziju glukoze sa insulinom ili jedan od postojećih preparata oralnih jonskih izmenjivača.
5. FARMAKOLOŠKI PODACI
5.1. Farmakodinamski podaci
Farmakoterapijska grupa: DIURETICI; diuretici koji štede kalijum, antagonisti aldosterona
ATC šifra: C03DA01
Spironolakton je kompetitivni antagonist aldosterona, povećava eliminaciju natrijuma, a smanjuje izlučivanje kalijuma u distalnom renalnom tubulusu. Ima rastuću i prolongiranu aktivnost.
Teška srčana insuficijencija: randomizovana studija evaluacije dejstva Aldactona – spironolaktona (RALES studija) je značajna, multicentrična, duplo-slepa studija, u koju je bilo uključeno 1663 pacijenta sa ejekcionom frakcijom ≤35%, IV klasom srčane insuficijencije (NYHA) u toku prethodnih 6 meseci i klasom insuficijencije III-IV u trenutku randomizacije. Svi pacijenti su bili na terapiji diuretikom koji deluje na nivou Henleove petlje, 97% je primalo ACE inhibitor, a 78% digoksin (u periodu sprovođenja ove studije, beta blokatori nisu bili široko prihvaćeni u lečenju srčane insuficijencije tako da je svega 15% pacijenata primalo beta blokator). Iz studije su isključeni pacijenti kod kojih je koncentracija kreatinina u serumu bila >2,5 mg/dL ili skorašnjim povećanjem od 25%, kao i pacijenti sa koncentracijom kalijuma >5,0 mmol/L. Pacijenti su randomizovani da primaju ili placebo ili spironolakton u dozi od 25 mg jednom dnevno, oralno. Pacijentima koji su tolerisali dozu od 25 mg jednom dnevno, doza se mogla povećati na 50 mg jednom dnevno, ukoliko je to bilo potrebno. Pacijentima koji nisu tolerisali dozu od 25 mg jednom dnevno, ista je redukovana na 25 mg svakog drugog dana. Primarni cilj studije bio je smanjenje sveukupne smrtnosti. Studija je završena ranije, posle praćenja od 24 meseca, zbog značajno smanjene smrtnosti. Spironolakton je smanjio rizik od smrtnosti za 30% u poređenju sa placebom (p<0,001; 95% CI 18% do 40%). Spironolakton je takođe smanjio rizik od srčane smrti, iznenadne smrti, kao i smrtnost zbog progresivne srčane slabosti, kao i rizik od hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka. Spironolakton je povoljno uticao i na promene u NYHA klasi srčane slabosti. Ginekomastija i bol u dojkama su se javili kod 10% muškaraca lečenih spironolaktonom, u poređenju sa 1% u grupi koja je primala placebo (p<0,001). Učestalost ozbiljne hiperkalemije bila je niska u obe grupe pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Malo je pouzdanih podataka iz kliničkih ispitivanja o primeni spironolaktona kod dece. To je posledica različitih faktora: mali broj studija sprovedenih u pedijatrijskoj populaciji, primena spironolaktona u kombinaciji sa drugim lekovima, mali broj pacijenata u studijama i ispitivanje različitih indikacija. Preporuke za doziranje kod dece baziraju se na kliničkom iskustvu i studijama slučaja objavljenim u stručnoj literaturi.
5.2. Farmakokinetički podaci
Spironolakton se dobro resorbuje posle oralnog unošenja. Brzo se metaboliše do aktivnih metabolita: metabolita koji sadrže sumpor (80%) i delom do kanrenona (20%). Iako je poluvreme eliminacije samog spironolaktona u plazmi kratko (oko 1,3 sata), poluvreme eliminacije aktivnih metabolita je znatno duže (od 2,8 do 11,2 sata). Metaboliti se primarno eliminišu putem urina, a sekundarno putem bilijarne ekskrecije fecesom.
Nakon primene 100 mg spironolaktona dnevno, tokom 15 dana kod zdravih dobrovoljaca (koji nisu gladovali), postignute su sledeće vrednosti farmakokinetičkih parametara: tmax (vreme do postizanja maksimalne koncenracije u plazmi) 2,6 sati; Cmax (maksimalna koncentracija u plazmi) 80 nanograma/mL; t1/2 (poluvreme eliminacije) 1,4 sata. Za metabolite 7-alfa-(tiometil)-spironolakton i kanrenon tmax je 3,2 sata i 4,3 sata; Cmax je 391 nanograma/mL i 181 nanograma/mL; t1/2 je 13,8 sati i 16,5 sati.
Pojedinačna doza spironolaktona postiže maksimalno dejstvo na bubrege nakon 7 sati, a aktivnost traje najmanje 24 sata.
Pedijatrijska populacija
Nema dostupnih farmakokinetičkih podataka vezanih za primenu leka kod dece. Preporuke za doziranje kod dece baziraju se na kliničkom iskustvu i studijama slučaja objavljenim u stručnoj literaturi.
5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka
Kancerogenost: Spironolakton prouzrokuje tumore kod pacova kada se upotrebljavaju visoke doze tokom dužeg perioda. Nije utvrđeno da li je ovaj nalaz od značaja za kliničku primenu. Međutim, svakako da dugotrajna terapija kod mladih osoba zahteva pažljivu procenu odnosa koristi i rizika od upotrebe leka. Spironolakton ili njegovi metaboliti mogu proći placentarnu barijeru. Pri primeni spironolaktona, primećena je feminizacija genitalija kod muških potomaka pacova. Pre primene spironolaktona kod trudnica neophodno je proceniti očekivanu korist u odnosu na potencijalni rizik po majku i plod.
6. FARMACEUTSKI PODACI
6.1. Lista pomoćnih supstanci
laktoza, monohidrat;
skrob, kukuruzni;
povidon (K25);
aroma pepermint 76175-51;
magnezijum-stearat.
6.2. Inkompatibilnost
Nema podataka o inkompatibilnosti.
6.3. Rok upotrebe
Spironolakton, 25 mg, tablete: 3 godine.
Spironolakton, 100 mg, tablete: 4 godine.
6.4. Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
6.5. Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje leka Spironolakton, tablete, 25 mg je blister Alu/PVC u kome se nalazi 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera sa po 10 tableta (ukupno 40 tableta) i Uputstvo za lek.
Unutrašnje pakovanje leka Spironolakton, tablete, 100 mg je blister Alu/PVC u kome se nalazi 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.
6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
7. NOSILAC DOZVOLE
GALENIKA AD BEOGRAD
Batajnički drum b.b., Beograd
8. BROJ DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET
Broj poslednje obnove dozvole:
515-01-05180-17-001 Spironolakton, 25mg, tableta
515-01-05182-17-001 Spironolakton, 100mg, tableta
9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U
PROMET
Datum prve dozvole:
Spironolakton tablete 25 mg: 25.10.1995.
Spironolakton tablete 100 mg: 20.10.2008.
Datum poslednje obnove dozvole:
30.08.2018.